Sećam se da sam prvi put Živorada video kada sam, kao petogodišnjak, sa ocem išao na slavu Đurđic u Ivanoviće. Verovatno bi to pamćenje izbledelo da u njegovom dvorištu nisam tada prvi put video neke čudne, snežnobele dvonoge gegajuće živuljke.Neki stari čovek koji je sedeo na tronošci ispred kuće, a bio je to Živoradov otac …
U selu Visoka, kad se krene sa Obrežaka prema Banji, na Aleksića stjeni, nad živopisnim kanjonom, ugnjezdila se kuća Mlađenova.Stara, u belo okrečena, prekrivena maćanskom pločom, uvek me, kada bih prolazio, mamila i privlačila. Prozori, oni starinski sa pregradama; ulazna vrata uvek blistavo ofarbana, uređena brežuljkasta avlija i mala terasa, su jasno davali do znanja …
Tekst objavljen povodom predstave „Koplje“ po romanu Dorotej, u režiji Darijana Mihailovića, a u izvođenju Narodnog pozorišta Užice. Ariljski horizonti br. 2 oktobar 1999. godine. Blagi jesenji dažd primorao je družinu Narodnog pozorišta Užice da dramsku predstavu „Koplje“, rađenu po motivima Nenadićevog romana Dorotej (1977.), umesto na zidinama ispred drevnog hrama Sv. Ahilija, izvedu u …
Pisac „Doroteja“, „Despota i žrtve“, „Romana o Obiliću“, čita svakoga dana, već šezdeset godina. Počeo je otkrivanjem prevare koju je napravio socijalistički izdavač „Robinzona Krusoa“. Kad je 1964. Diplomirao agronomiju, kao stipendista Zemljoradničke zadruge, nije prihvatio mesto na fakultetu. Vratio se. „Nisam želeo da prevarim ljude koji su odvajali od svoje sirotinje za moje školovanje.“ …
Poslednji pozdrav piscu -Svega se sećam… Baš tim rečima počinje jedan od meni najdražih romana – Nenadićev “Dorotej”. A sećam se da se naš prvi susret mogao dogoditii ranih 70-ih. I znam da sam tad, kao gimnazijalac, navraćao u tada jedini kafe-bar u ariljskoj čaršiji koji se nalazio ispod Opštine, današnja “Pivnica”. Kafe bar skromnog …
Moja retka, ali meni draga druženja sa zemljakom, tako reći komšijom iz Arilja, jednim od najtiražnijih srpskih pisaca, Dobrilom Nenadićem, predstavljaju pored zadovoljstva i prave časove istorije. Ali kakve! One prave istorijske istine koje nismo učili u školama, ali smo zahvaljujući knjigama ovog darovitog i plodnog pisca počeli da otkrivamo i otržemo od zaborava. I …
Postoje tako neka mesta koja vas svojom čarolijom uvek privlače i mame da im dođete. Mogu to biti reke, kanjoni, planinski vrhovi, tvđave, hramovi, morski priobalni gradovi, ostrva, kao i drugi, mnogobrojni egzotični predeli. Još od ranih školskih dana kada sam se domogao “Svetog pisma”, bejah opčinjen „carstvom i silom“ zemaljskom i nebeskom koja je …
Naša kuća se nalazi na Savića brdu, na mestu zvanom „Ravan“. U okviru okućnice, otprilike na osamdeset metara udaljenosti od kućnog praga nalazi se bunar za vodu. Namestio se tu, upravo pored puta kojim svi prolaze dok se od Luke umorni penju na to naše brdo, vraćajući se iz čaršije ili sa kakvog drugog posla. …
Kako si došao na ideju da osnuješ udruženje? Na žalost sa tom opakom bolešću upoznao sam se kroz bolest svoje majke. Kroz taj period borbe susretali smo se sa raznim preprekama koje su nam tu borbu činile još težom. Imajući sve to u vidu shvatio sam kao svoju obavezu da osnujem jedno ovakvo udruženje, …
Beše proleće početkom 60-ih godina prošloga veka. U Grivskoj, selu nadomak Arilja, održavala se igranka. U to vreme bila je to velika manifestacija, skoro kao vikend na obližnjim splavovima. Moja baba Ljiljana je bila devojka za udaju, zaručena, i to ni manje ni više, nego za momka koji je bio ponos meštana. Vojno lice, zlatni …
Serbian