Postoje tako neka mesta koja vas svojom čarolijom uvek privlače i mame da im dođete. Mogu to biti reke, kanjoni, planinski vrhovi, tvđave, hramovi, morski priobalni gradovi, ostrva, kao i drugi, mnogobrojni egzotični predeli. Još od ranih školskih dana kada sam se domogao “Svetog pisma”, bejah opčinjen „carstvom i silom“ zemaljskom i nebeskom koja je uspela da pre mnogo vekova sagradi hramove i bogomolje, koji nas svom svojom lepotom i silinom prizivaju na put ljubavi, moralnosti i praštanja. Možda baš zbog toga se, i sam, najblaženije osećam u porti Ariljske crkve.
Gotovo svakodnevno tu, u večernjo j tišini, na Bogomdanoj brdoravni ispred velelepnog Dragutinovog hrama iz koga se izlivaju molitvene reči uz milozvučno pojanje, čovek postaje ispunjen milosrđem, pa u ispunjenju i lepoti tih svojih osećanja odbacuje sve nemire i slabosti.
Znano je da postoje duše (a čovek je pre svega duša pa tek…) koje su nam bliske i koje nam u svim teškoćama priskaču u pomoć, odvraćaju od ogorčenja, patnje i zlih namera. Često nas pohode a da to i ne znamo… One će nas, tu, u predvečerje, kad posle Bogosluženja utihnu crkvena zvona, pokrenuti da u toj svojoj posvećenosti sebi, harmoniji energije, zavirimo u tajnovite duševne lavirinte i dokučimo odgovore na mnoga pitanja. Tu, i tada, za razliku od svakodnevnice i „trke za životom“, dakle, čovek više pridaje značaj svojoj duši a ne materijalnim kategorijama i prolaznosti.
Hramu Sv. Kralja Dragutina i crkvenoj porti, gde su tragovi Srpskih svetaca kraljeva i bogougodnika, me prizivaju i draga, nasmejana, dobrodušna i hristoljubiva lica naših mladih sveštenika koji vrše službu Bogu i narodu…
Nikada u mom pamćenju, a verovatno ni pre, nije bilo, tako blagorečivih i bliskih narodu, crkvenih otaca. Da crkvena porta, sva u svojoj lepoti i uređenosti, nije samo za večernje tihovanje i mir, jasno pokazuju posete mnogih turista, prisustvo dece, omladine, školaraca koji dolaze na čas veronauke…
Bićete možda iznenađeni kada će, iz raznolikih i uredno oblikovanih ukrasnih četinara ili cvetnih ruža, na travnatu čistinu, u svom veselom i ushićenom trku, izbamburiti mali ušati pas, Radin miljenik – Žućko. Društvo mu često pravi i u igri sa njim saučestvuje mačak Điđi, ljubimljc moje „…garice“ Lene…
Mnogo je lepote na tako malom prostoru. A biće je i više kada se, a daće Bog uskoro, dogodi postavljanje spomenika Svetom Kralju Dragutinu, ktitoru Ahilijeve crkve.
Amin!
Momčilo Dimitrijević
Serbian