“Uopšte nije fraza kada se kaže da su najlepša mesta skrivena. Jedno od takvih mesta je zaseok Pajovići. Seoski, put za Pajoviće počinje od glavnog puta, koji vodi ka centru Bjeluše i dalje ka Brekovu. Put je prilično strm, a rupe, nasute nakon zime, već prve kiše ponovo otkriju. Slično je svake godine. Spust ka zaseoku …
Moja starija ćerka Ana mi je jednom prilkom zamerila da od sve moje dece, jedino ona nema “svoju “ priču. Evo, danas, za njen rođendan, “kačim” ovu priču na svoj zid, na kome već stoje neke njene slike. Srećan Ti rođendan moje dete i zagrli jako to svoje, kad ja već ne mogu, odavde,da to, …
Impresije sa otvaranja prošlogodišnjeg, 7. po redu Arlemm-a, izazvane koncertom učenika škole za muzičke talente-Ćuprija, održanog u dvorani Kolračevog narodnog univerziteta, popularnom Kolarcu, juče, 19. marta 2017.) Sećam se, dok sam bio dete, a mene preko leta ostavljali kod dede na imanju u Grdovićima iznad Arilja, izlazio sam svako jutro sa njim na brdo da …
“…Ispod zelenog svoda,kopriva i travausamljena gori, sveća moga dedea on licu svome, plamen pokoravavaskrsava svete, Solunske odrede…”* Ispod, ne ovog, Ariljskog, a Godovičkog manastira je grupa kuća…Popovića. Iz njih je moj deda, Miloš, mamin otac, kao trinesto dete popa Vasilija i popadije Filipe – Više, otišao u svet, preko Grdovičkog brda…Ili ga privukla lepa deva …
Kad sam bio školarac, u višim razredima, zavideo sam studentima koji su dolazili za vikend u Arilje, donoseći sa sobom duh nečeg nama neuhvatljivog, od ploča koje smo slušali uz “Veče uz radio” Nikole Neškovića, patika, farmerki, majica, razuzdanog smeha koji je odzvanjao čaršijom, nekog šmeka koji je plenio i mamio… Onda sam i ja …
Moje prvo poimanje frizera u Arilju beše u vezi s Dulom i njegovom Cicom. Mislim da u to vreme biše jedini frizeri u našoj čaršiji. Imala je moja familija i rođačku liniju s Dulovom majkom Desom. Sedamdesetih čaršija beše mirna, prepoznatljiva, znalo se gde se dame onduliraju, muškarci šišaju i briju, u kojoj trgovini se …
Petak je bio dan kad su se sabajle kove sa sirom pakovale i u obramače uprezale. Šerpa s kajmakom, ona plava, duboka, osmokilska. Toliko uglavnom Mara, Šarulja, Živana i Belka dadoše iz vimena nadošlih, za dana sedam. Od petka do petka se namuzlo, uzvarilo, usirilo, ukajmačilo i uzrelilo. Naslagalo. Njih dvoje uprtili, pa niz džadu. …
U vreme mog školovanja istoriju je u Arilju predavao strog oniži čovek, po nadimku Aus. Šta mu to znači, nikad se nisam pitala. Iskreno, nije me ni zanimalo. Ono po čemu ga pamtim jeste žustar ulazak u kabinet, sa silnim kartama i hrestomatijama. Posvećen predmetu baš. Predavao vrlo sugestivno i znalački. Barem se tako sećam. …
Broj jedan, baš tako, pa napisano iznad vrata, u mojoj varoši nešto znači. Valjda se i sad isto zove. Dole pri dnu korzoa. Negde iznad Vranjanske. Volim te nekadašnje nazive. Oni za mene i one moje generacije, imaju dušu. Svako vreme ima svoje boje. Elem, u kafani Broj jedan smo obedovali. Kad osnovnoškolske olimpijade bivahu …
“Svega se sećam, naročito našeg prvog susreta. Sve je onda bilo tako neobično: i taj dan, i on, i Mrtvaja vir. Dolazio sam tu mnogo puta i ranije i docnije, ali mi se nikada voda nije učinila tako bistrom i toplom kao toga dana…” Ovako počinje veliki “Dorotej”, velikoga Dobrila Nenadića. Pravo niotkuda, a pravo …
Serbian