Početkom marta smo živeli u skladu sa vremenom. Onim metereološkim. Bilo je toplo, sunčano i vedro. Bašte su se otvorile i osećao se da je proleće blizu. Nekako baš za vreme osmomartovskih praznika procvetalo je i drvo (ne znam šta je) u malom dvorištu kvarta u kome živim. Nije bilo alarmantnih vesti izuzev neke intuicije …
Moja starija ćerka Ana mi je jednom prilkom zamerila da od sve moje dece, jedino ona nema “svoju “ priču. Evo, danas, za njen rođendan, “kačim” ovu priču na svoj zid, na kome već stoje neke njene slike. Srećan Ti rođendan moje dete i zagrli jako to svoje, kad ja već ne mogu, odavde,da to, …
Impresije sa otvaranja prošlogodišnjeg, 7. po redu Arlemm-a, izazvane koncertom učenika škole za muzičke talente-Ćuprija, održanog u dvorani Kolračevog narodnog univerziteta, popularnom Kolarcu, juče, 19. marta 2017.) Sećam se, dok sam bio dete, a mene preko leta ostavljali kod dede na imanju u Grdovićima iznad Arilja, izlazio sam svako jutro sa njim na brdo da …
“…Ispod zelenog svoda,kopriva i travausamljena gori, sveća moga dedea on licu svome, plamen pokoravavaskrsava svete, Solunske odrede…”* Ispod, ne ovog, Ariljskog, a Godovičkog manastira je grupa kuća…Popovića. Iz njih je moj deda, Miloš, mamin otac, kao trinesto dete popa Vasilija i popadije Filipe – Više, otišao u svet, preko Grdovičkog brda…Ili ga privukla lepa deva …
Kad sam bio školarac, u višim razredima, zavideo sam studentima koji su dolazili za vikend u Arilje, donoseći sa sobom duh nečeg nama neuhvatljivog, od ploča koje smo slušali uz “Veče uz radio” Nikole Neškovića, patika, farmerki, majica, razuzdanog smeha koji je odzvanjao čaršijom, nekog šmeka koji je plenio i mamio… Onda sam i ja …
Serbian