Moja starija ćerka Ana mi je jednom prilkom zamerila da od sve moje dece, jedino ona nema “svoju “ priču. Evo, danas, za njen rođendan, “kačim” ovu priču na svoj zid, na kome već stoje neke njene slike. Srećan Ti rođendan moje dete i zagrli jako to svoje, kad ja već ne mogu, odavde,da to, fizički da uradim … I raduj se svakom danu *After midnight Beše to pesma Erika Kleptona. Izvanrednog gitariste i lirskog pesnika. Sve je, sinoć, posle neverovatne provale oblaka, ličilo na pesmu.
Išao sam sam , onako kako smo se Ana i ja spuštali tog predvečerja nekada roditeljskoj, a sada njenoj kući i kada nam je odjedno, izlaskom iz glavne ulice, pukao vidik . Stani, rekla mi je i zadržala me rukom. Onda je dugo gledala nestvarni zalzak sunca jarko crvenih boja koje su se razlile vrhovima brda. Onda se okrenula nazad, prema zidu, i znao sam da preispituje svoju koncepciju .Inače, zna da kaže: tata , opet si bio u pravu …
Ana Aki zuM Pajević je ispunila jednu od svojih želja: da u gradu u kome je provela deo svog detinjstva sa starijim bratom Miodragom, i braćom od tetke Djordjijem i Milošem, u kući svog oca, sina učitelja u penziji (počivših Milke i Miodraga- Miše Pajevića) oslika jedan zid kao poklon, u znak sećanja na druženje sa decom u ulici Ljubiše Petrovića i uspomenu na baku i deku … Tu želju je osnivač i umetnički direktor “spiritus movens” Arlemma, Dragutin – Guta Mladenović pročitao u priči “Interferencija ili Arlemm 2015” (imate je u ovogodišnjem biltenu Arlemm-a), i predložio da se oslikavanje murala odvije u okviru Ariljskih letnjih muzičkih manefastacija 2016.
Ana je to sa zadovoljstvom prihvatila , doputovala u Arilje sa svojim malim sinom koji je tek prohodao, i ocem koji je prihvatio da bude dadilja, nabavljač, vozač, dobri duh … Devet godina od diplomiranja na Gerrit Rietveld Academie u Amsterdamu, i interesantne karijere slikarke koja je svoje tragove ostavila u Montevideu, Bejrutu, Rimu, Kijevu, Stokholmu, Kopenhagenu i još ponekom svetskom gradu. Naravno i u Malmeu u kome živi i stvara. Ana je u Arilju naslikala svoj najveći mural koji je nazvala INTERFERENCIJA (prisetite se Hajgensa), kao potvrdu tvrdnje svog oca da ARLEMM interferentno širi pozitivne talase svuda oko sebe, čime god da se bavi. A spisak aktivnosti Arlemma , što javnih što pobočnih je poodugačak… Na samom delu, mural predstavlja impresiju jarkog zalaska sunca nad Vranjanskim brdom i njegovom zelenom šumom u kojoj su se skrivali odbljesci talasića sa Rzava vidjen njenim okom s večeri 14. jula, i prenesen njenom imaginacijom, umećem i koloritom na zid centralnog trga uz pomoć jedne mlade Taše i drugih volontera koji su ih čuvali onih noći kada su do ranih jutarnjih sati visile na skelama i isterivale maksimum iz boja kojim su ga oslikavale …
Večeras, a zapravo sinoć, čarolija se desila. Posle pravog pljuska koji je pretio da pokvari planirani AKI ZUM NIGHT, slikarsko muzičko veče koje se, uz prikaz filma koji je preneo radjanje monumentalne slike, pozdravnih govora Predsednika Ariljske Opštine, Zorana Todorovića, Direktorke razvoja Arlemma, Vesne Grbović i kratkog govora Ane Aki zuM Pajević, u kome je ona istakla da je mural dobio ime ne samo po energiji koju sam po sebi isijava , već i po talasićima i talasima sličnih vibracija koje su ljudi, a naročito deca svih uzrasta izmenjivali sa umetnicom za vreme desetodnevnog stvaranja jednog novog likovnog izraza u ovoj sredini Deo ove interesantne večeri je bio nastup kvarteta Ksenije i Maksa Kočetovih koji je gledaoce i posetioce uveo pored koloritnog i u vatromet zvuka i glasa kroz latinoameričke i džez melodije .
“Naša a svetska” Ksenija koja je svoj glas školovala u Kijevu gradu njenog budućeg supruga Maksa, koji je opčinjen njenom energijom koju je i ove večeri nesebično darovala svim prisutnim , došao za njom u Beograd i evo već deset godina “praše ” pozornicama Evrope .Još jedno od izneđenja večeri bio je Ksenijin poziv da im se na sceni pridruži Grigorije Avramović -Griša…pretalentovano dete, Marijin sin i unuk Dobrile Smiljanić ! O njemu ćemo još čuti , kad vam ja to kažem … Pored posetilaca koji su ostali i verovali da će se “taj performans “ ipak desit i na taj način postali deo ovog multimedijalnog: likovno-filmsko-scensko-muzičkog performansa, pored pomenutih učesnika, u senci reflektora bili su i Dobrila Smiljanić osnivač prvih “Ariljskih vikenda 1968,9,70”, koji su bili preteča “Filmskog vikenda 1986” Branka Vukajlovića, Dr Momo Plazinčić koji je stajao u “istoku” ARLEMMa ali i realizacije Anine želje, Divne Ljubojević “svetske a naše “ dive koja već godinama tradicionalno zatvara Arlemm Art Fest svojim koncertom duhovne muzike u porti crkve Svetog Ahilija. I mnogi drugi vidjeni gosti ali i domaćini Ariljci sa decom i unucima …
Ceo dogadjaj je bio simfonija ljubavi, poštovanja i sećanja, i divne poruke za ceo taj mladi svet koji je leteo na krilima boja, slika, zvuka i glasa , uveren da IMA NADE. Rekoh vam, INTERFERENCIJA je to. Bio sam najponosniji otac te večeri na vascelom svetu, jer nema veće sreće za roditelja od one kada vidi da se njegovo dete realizovalo u ovom suludom vremenu na najbolji mogući način . A njena želja da svoj veliki trud, htenje, znanje i umenje složeno u deset dana desetočasovnog svakodnevnog rada, POKLONI gradu, govori o tome da neke stvari nemaju cenu . Hvala ARLEMMu i Mladenovićima, Taši, Djuki, Marku, ostalim volonterima i gradu Arilju.
Napomena: slika je nastala u Aninoj glavi 14.7. u Arilju, u predvečerje kada smo se spuštali iz porte crkve Sv Ahilija niz ulicu . Nije to bio običan zalazak Sunca – blještalo je na horizontu , kao da gori sve iza – i Ana je upitala: Tata, kako se zove to brdo ? Ne znam odgovorio sam , ali to su Vrane, od Klokoča pa do Grdovića … A jel’ su tamo, ispod tog brda, na gradskom groblju sahranjeni moji deka i baka? Samo sam klimnuo glavom. I rodila se oda životu. Zalazak sunca iza Vranjanskog brda.
Sa odbljescima Rzava u Vranjanskim šumama i plamenom nebu koje podiže energiju, paravi oscilacije i narušava zakone gravitacije. Približava svemir u kome smo samo nečiji davno neodsanjani san. A sliku je inače, nazvala INTERFERENCIJA. Zaboravio sam da dodam, iza zida na kome je mural, nalazila se najčuvenija radnja mešovite robe – “Vranjanska ” 27.7.2016. Arilje; 04.01.2017. Beograd
Milan Pajević
Serbian