Impresije sa otvaranja prošlogodišnjeg, 7. po redu Arlemm-a, izazvane koncertom učenika škole za muzičke talente-Ćuprija, održanog u dvorani Kolračevog narodnog univerziteta, popularnom Kolarcu, juče, 19. marta 2017.)
Sećam se, dok sam bio dete, a mene preko leta ostavljali kod dede na imanju u Grdovićima iznad Arilja, izlazio sam svako jutro sa njim na brdo da gledamo odakle idu oblaci. Ako idu odozgo, od Ivanjice, niz Moravicu, ili od Katića preko Maliča, ili od Guče preko Golupca, neće biti kiše i može da se kosi, plasti, žanje, ili šta se već radi posle raspusta. Krajem juna, u julu i avgustu dok ne stignu šljive za kupljenje od kojih se pravi najbolja “ljuta” rakija ovog kraja Zapadne Srbije provodio sam sva leta do fakulteta na imanju dede Miloša Popovića.
Ali, ako oblaci idu uz Moravicu, od Ovčara i Kablara, iz pravca Čačka, ili niz Đetinju,od Užica, kiša je zagarantovana. A i grad, doduše ponekad, mada u poslednje vreme kad je najvažnije obrati maline redovno nailazi i mlati li mlati …
Tako i u nedelju 17. jula prošle godine. Od jutra beše nekako hladnjikavo, pa oko ručka se prosu taj sipljivi oblak i pade neka kiša, više kišica … Neki gosti koji su došli iz Beograda da slušaju i vide “svetskog a našeg” Stefana Milenkovića, posle ručka u tim istim Grdovićima, zamoliše ujaka Vladislava, (dede Miloša Popovića na žalost odavno nema), da se izađe na brdo i pogleda situacija. Bolje da se nismo ni penjali. Od Ovčara i Kablara, sa jedne i sa Zlatibora sa druge strane crno nebo: “pomračina, pomrači se “ …
Auuu, iskukasmo svi u glas i spustismo se u čaršiju. Beogradjani rešiše da krenu nazad, i to što brže da ih nevreme ne uhvati, jer kako je procenjeno, tim tempom ovi skoro gradonosni oblaci stižu baš na koncert i svečano otvaranje prošlogodišnjih Ariljskih letnjih muzičkih manifestacija-Arlemm . Izljubismo se,oni odoše, a mi što ostajemo, utučeni i bezvoljni, razočarano ostadosmo da vidimo šta će da se desi…Pred veče se skoro razdanilo. Ali na kratko, taman do najavljenog početka. Ipak smo otišli i seli pred pozornicom na kojoj su se još uvek štimovani instrumenti i radjene tonske probe.
Krenulo je i pored ogromne količine reflektora i svetla, da se “mrači” što rekli u ovom kraju.Sedeo sam u publici, a svet je nadolazio i ispunjavao ne samo trg već i prilazne ulice. Deca su se igrala, i vetar je vijao zaostale notne listove koji nisu na vreme uhvaćeni štipaljkama, gledali smo u nebo i čekali da počne: jal pljusak, jal koncert…I počeo je – KONCERT.
Stefan je polako, manirom pravog profesora sa Džulijarda, uvodio publiku (pa i one koji to nisu znali) u melodiju koju će zajedno sa gudačima Kamernog orkestra škole za muzičke talente iz Ćuprije odsvirati. I krenulo je…
I teklo je kao bistra i zdrava Rzavska reka, čas brzo i oštro, čas tijo kao voda na Urjaku… Ili razvučeno, kao na onih desetak gradskih plaža do ušća u Moravicu, sve ispod Ariljskog brda, na čijem se ćuviku smestila u svoj svojoj lepoti kraljevska zadužbina. Mislim da odavno, a imam nekog iskustva slušanja sličnih koncerata na raznim svetskim destinacijama, nisam imao takav doživljaj pripadnosti i neverovatan osećaj egzaltirnosti kojim me napunila vibracija kojoj je izvanredni Stefan Milenković, ne samo pomirio Kamil Sen Sansa, španske, francuske i italijanske kompozitore sa energijom koju samo 25. km preko Golupca, u Guči, početkom svakog avgusta rasipaju trubači i publika sa svih svetskih meridijana.
Koncert za pamćenje! Odsviran je i bis, a publika je iskreno u toj čudesnoj noći pozdravljala i Stefana i prateći orkestar koji je svojim muziciranjem dotakao svakog prisutnog – koga u srce, koga u dušu, a nekome i naježio kožu. Ali ne od studeni već od energije koja se sa pozornice kao interferencija širila uzvodno Rzavom i Moravicom paralelno sa oblacima koji su putovali tik iznad njihovih i naših glava. Čudo nije u koncertu, očekivalo se, da će to biti vredno napora, truda i očekivanja.
Čudo se ogleda u neverovatnoj činjenici da su se teški, skoro gradonosni oblaci opčinjeni zvucima sa gradskog trga posle kratkog zadržavanja, lenjo valjali moravičkom dolinom put Maliča, Okruglice, Kukutnjice i Javora, toliko nisko da ih je cepao krst na crkvi svetog Ahilija tako da su delići zaostajali u krošnjama lipa i borova na ariljskom trgu.
Mislim da je svako, ama baš, posle ovog koncerta, razmišljao o tome – čime je Arilje zaslužilo takav praznik, i ko je činio da se kiša ne prolije: dal’ dobri duh Svetog Ahilija, ili možda kralja Dragutina Nemanjića, ili će to ipak biti magija kojom su Stefan i budući virtuozi svetskih koncertnih sala prosuli nad našim glavama kao nevidljivi neprobojni štit… I još jedno čudo: u vreme kada za kulturu nigde nema sredstava, grupa entuzijasta predvođena profesorom violine Dragutinom – Gutom i ostalim članovima porodice Mladenović i prijateljima, podržana više deklerativno nego realnim potrepštinama (čast izuzetcima, Ministarstvo Kulture i Sokoj su koliko znam, prošle godine izdvojili više sredstava nego ranijih godina) na neverovatnom entuzijazmu istrajavaju već sedmu godinu i od jedne lepe ideje lokalnog dometa i karaktera, podigli ARLEMM ne samo na regionalni već i Evropski nivo. Kapa dole majstori! Alal vera!
A već sutradan su krenule muzičke radionice, prvu je održao niko drugi nego Stefan Milenković, a onda su se priključili viđeni, poznati i priznati pedagozi. Krenula je i švedska slikarka srpskog porekla Aki zuM da oslikava svoj mural u centru grada, koji zajedno sa svojom porodicom i “Muzikusom”-om poklanja gradu u kome je provela deo svog detinjstva.
Kraj Ariljskih letnjih muzučkih manifestacija se tradicionalno, pod nazivom ARLEMM ART FEST u dvodnevnim koncertima održava na Rzavskom ostrvu intrigantnog naziva “Uski vir” nedaleko od centra grada.
Do sada su, ranijih godina nastupali Jovan Kolundžija,Slobodan Trkulja, Lena Kovačević, Robi Lakatoš, trio Vlatka Stefanovskog,Vasil Hadžimanov,Miško “plavi”, Srđan Dunkić,Miroslav Tadić i Vlatko Stefanovski, Danijela “trubačka princeza”, Mića Luković – Ice Cream man,IrieFm …A u nedelju 31.7.2016. u porti Crkve Sv. Ahilija koncertom polaznika “Studio za duhovnu muziku – Divna Ljubojević” završnim akordima je zatvoren prošlogodišnji ARLEMM, čiji je krešendo tradicionalno zvonio čarobnim glasom Divne Ljubojević uz pratnju hora Melodi… Tako se, interferentno, oscilacija, vibracija i gravitacija razlila Rzavom, Moravicom do dalekih mora, i kao što Tesla reče,( a o tome nam nešto Vlatko Stefanovski govorio predprošle godine posle koncerta na Uskom Viru ), mogli ste da osetite svemir …Siguran sam da je tako i bilo .
Milan Pajević
Serbian