Jeste da su ovi iz Mirosaljaca zauzelu najmanje polovinu bioskopske sale i jeste bilo korektno da ih propuštamo u redovima za autogram njihove zemljakinje Ane Vranić Gajić, ali oni brate, nikad da se raziđu!
Jedva se nekako progurah do autorke knjige, te i ja dobih taj cenjeni potpis.
Samo, ni ostali nisu bili mnogo uviđavniji: te sve im nešto zanimljivo (imate li vi ljudi, svojih kuća?), te bi da se posluže pravim domaćim čvarcima, da se „selfiraju“ i ostalo…
Kao dobre primere izdvajam i javno pohvaljujem: neobičnu nadahnutost naše Ivane Brkić, izražajno čitanje Slađane Radulović i promućurnost izdavača ovih trešnjinih priča Milju Lukić.
Ogrešila bih dušu da ne istaknem i dva svetla primera muškog junaštva i to: Vladana Gajića koji je predano beležio svaki trenutak ove promocije i Momčila Dimitrijevića, koji je, koristeći se običnom metlom nađenom u nekom ćošku, spašavao učesnike večerašnjeg okupljanja od nenajavljenog uljeza u hol bioskopa, u vidu jednog stršljena!
Sve u svemu, jako prijatno i zabavno druženje na kome se jasno videlo da mi, ponosni predstavnici našeg grad najlepšeg na svetu, nismo „mačiji kašalj!“
Jabogme!
Arilje, 08. jun 2019. godine
Ljiljana Dimitrijević
Serbian