Ne znam šta se sve nije događalo tokom jučerašnjeg dana. Najpre je tokom jutarnjih sati kao bomba odjeknula vest da je preminuo veliki umetnik i naš komšija Milan Tucović. Vest se munjevito raširila društvenim mrežama, te znam da su mnogi za nju saznali i pre najbližih srodnika. Umetnička javnost ispoljila je nevericu i iskreno žaljenje.
U podne je sahranjen naš sugrađanin Božo Varagić.
U toku dana, proslavljeni violinista Stefan Milenković je, kao i svaki najobičniji stanovnik Arilja, prošetao po lokalnim prodavnicama, pekarama, kafićima i gvožđarama , udovoljavajući usput zahtevima dece sa ARLEMM-a da se fotografišu, da ih doda na Fejsbuku, zaprati na Instagramu i slično.
Ako ste usput negde sreli Dragutina Mladenovića koji se osmehuje, ali gleda nekako kroz vas, mogli ste zamislti koliki teret oko organizacije ariljske letnje bajke je svih ovih dana i godina, izneo na svojim plećima.
U ranim poslepodnevnim časovima RTS je preneo izjavu Stefana Milenkovića o tome kako je ARLEMM ono zrno koje će spasiti svet!
Onda se Gromovnik silno naljutio I poslao strašan vetar, oluju I grad koji su ojadili celokupno stanovništvo Virova.
Uveče smo hitali na ostrvo uvereni da kiše više neće biti. Nismo želeli da se budimo iz naše bajke. Kada je u jednom trenutku nestalo struje publika je u onom mraku, spontano zapevala i nastavila da peva, čak i onda kada je struja stigla. Pevačica sa bine je samo spontano širila ruke i podsticala publiku da nastavi. Mislim da stranci nikada do sada, nisu poneli takvu sliku o Srbiji u svoje zemlje i svoje domove.
Volonteri su radili kao mali mravi, hiljadu sitnih poslova za koje mi posetioci, ne pretpostavljamo da uopšte postoje. Predano i sa osećanjem ponosa I pripadništva jednoj divnoj zajednici ljudi dobre energije.
I na kraju, kad se koncert završavao, izvođači sa bine su upozoravali da se sprema kiša, ali narod se sporo odlučivao da napusti ostrvo.
Kada je počelo da pada, kisli smo, ali smo ubrzo pronašli neke najlone pod koje smo se zavlačili i tako se štitili od kiše. Kad je malo “patinulo” iskoristili smo priliku da izađemo na put i ustopiramo bilo koga ko ima auto (hvala komšijama iz Ivanjice, koji me dovezoše do grada).
Kiša je opet nastavila da pada, a ja sam odlazeći, ispod onih najlona čula volontere kako glasno pevaju!
Ljiljana Dimitrijević
Više fotografija na: https://www.facebook.com/ljiljana.dimitrijevic.148/media_set?set=a.10218471219630170&type=3
Serbian