U Radobuđi, selu u kome su se „razišli prošlost i sadašnjost“, grupa entuzijasta okupila se u nedelju 20. aprila, na Uskrs, sa željom da vaskrsne uspomene na svoje pretke i neka srećnija vremena, zarad lepše sadašnjosti i budućnosti svojih potomaka.
U selu koje danas nema ni crkvu, niti školu, kafanu, ambulantu…niti bilo koji objekat „društvenog standarda“, pa čak ni najobičniju prodavnicu, u 112 domaćinstava, oko 300 ljudi, svoju sudbinu živi na zemlji na kojoj su rođeni. Mnogi drugi su odavno sreću potražili u drugim veselijim sredinama, ali ih sećanja na selo svojih očeva i dedova ne napuštaju. Zato se Radobuđani druže virtuelno i okupljaju na društvenim mrežama. Sa jedne takve mreže, tačnije preko fejsbuk grupe: Radobuđa-deo koji je zauvek u našim srcima, potekla je ideja da se u selu oformi „Soba za sećanje“, kao mesto jedinstvene zbirke starih fotografija koje svedoče o životu i običajima prethodnih generacija. Inicijator ove ideje bila je Vesna Đukić iz Beograda, a pomoć u realizaciji pružili su Ljiljana Dimitrijević iz Arilja i Milan Radosavljević, predsednik MZ Radobuđa. Oni su svoja sredstva i rad uložili u popravku krova na zgradi bivše osnovne škole u Radobuđi, krečenje prostorije i izradu ramova i fotografija, čime su stvoreni uslovi da se postavi početna zbirka fotografija.
Sama zgrada je u prošlosti imala različite namene i sopstvenu istoriju.
Na istom mestu je daleke 1906. godine osnovana zemljoradničko kreditna zadruga, čiji je jedan od osnivača bio Radomir Milovanović iz Radobuđe. Zadruga je svoj rad obnovila 1923, a zadrugari su sami napravili zadružni dom koji je useljen 1930. godine. U njemu je 1948. godine, po ugledu na ruske kolhoze formirana, prva u ariljskom srezu, Seljačka radna zadruga koja je te godine u Egipat izvezla 50 tona jabuke. U objektu je radila i seoska prodavnica, a u periodu od 1930. do 1977. i seoska osnovna škola. Posle 1977. školska zgrada pretvorena je u industrijski pogon „Konfekcije Kolor“, koja je u to vreme zapošljavala preko 200 radnika iz Radobuđe i okolnih sela. Posle 1990. godine pogon Kolora u Radobuđi je zatvoren, a zatim su još desetak godina dve privatne tekstilne firme ovde organizovale svoj rad. Od tog perioda, zgrada je bila izložena nebrizi i propadanju, uz istovremeno nastojanje lokalne samouprave da se vrati u vlasništvo selu. To je i učinjeno poslednjih godina, ali nova namena zgrade se nije ukazivala. Zato je odbor MZ odlučio da bi spomen soba mogla biti jedna od budućih funkcija ove zgrade.
Ljiljana Dimitrijević
2014.godina
Više fotografija na: https://www.facebook.com/ljiljana.dimitrijevic.148/media_set?set=a.10203126698306727&type=3
Serbian