Aus

U vreme mog školovanja istoriju je u Arilju predavao strog oniži čovek, po nadimku Aus. Šta mu to znači, nikad se nisam pitala. Iskreno, nije me ni zanimalo. Ono po čemu ga pamtim jeste žustar ulazak u kabinet, sa silnim kartama i hrestomatijama. Posvećen predmetu baš. Predavao vrlo sugestivno i znalački. Barem se tako sećam. Na prvoj godini se učio stari vek, Mesopotamija, Persija, Vavilon. Ispitivao nas piramidalno. Od vrha lestvice uspeha, pa nizbrdo. Visok nivo znanja je tražio. Da umeš na karti da pokažeš tu nekadašnju civilizaciju. Vazda bih društvenjak, pa nemadoh problem. Bojim se da je Aus mnogima zapržio čorbu. Ali ako. Kud si pristao bez znanja. Kupovao beli mrs od moje majke na pijaci. Sir se uglavnom prodavao na kilo. A kajmak je skuplji, pa se krčmio na pô kila. Il’ trista grama. Zavisi ko koliku familiju ima. Elem, izmeri mu ona na bolandžu kajmak, i kad treba da plati, malo se zapetlja kod onih grama. Kaže mojoj majci: „Nisam ti ja neki matematičar, ja sam istoričar.” Onda ona oplete svoju računicu: „Kilo ti je toliko, trista grama ‘voliko. Odma.” Davno sam u Arilju u školu išla. I nemam pojma ko sad tamo istoriju predaje. Ali sam sigurna da je Aus bio odličan profesor. Starinskog kova. Da se urezao u one zidove. Čim mi i u priču uđe. Da je bio mlak, niko ga pomenuo ne bi. U čast svih dobrih, sugestivnih i sistematičnih profesora, kojih i danas sigurno ima, napisah.

Ana Vranić-Gajić