Ko je Vuk Morgenštern?

“Onaj lik, rođeni Beograđanin, što je napustio posao u Geološkom Institutu Srbije (državne jasle) i došao sa ženom i šestomesečnom bebom da živi u Arilje! Ludak!” Tako se bar pričalo po našoj varoši, a i šire…

A zapravo istina i nije daleko od gore pomenutog.

Kako je Vuk došao u Arilje?

Neke stvari u životu se prosto dese i nameste. E pa tako sam ja upoznao, u drugom podrumu PMF-a, u prostorijama ASAK-a (akademski spelološko-alpinistički klub), kako se ispostavilo ljubav svog života… ma ne spelologiju, već moju Coi… Majku, ženu, kraljicu!!! Coi (Ivanka) je bila moja veza sa Ariljem.

Rzav, Mali Rzav, slabo istraženi karstni teren…treba li čoveku boljih razloga da pređe iz velegrada u malu varoš.  Meni ne. A jesam li pomenuo Rzav? To je bila ljubav na prvi buć… mislim pogled. 

Kako je nastalo tvoje interesovanje za speleologiju?

Čudni su putevu gospodnji, a ljubav prema prirodi, žeđ za adrenalinom i nemiran istraživački duh su negde morali biti utopljeni i kanalisani… a gde bolje nego pod zemljom! Tako sam 2000. godine završio speleološki kurs i postao član Beogradskog ASAK-a (akademski spelološko-alpinistički klub). Inače ASAK je najjača spelološka institucija u Srbiji u poslednjih 50.godina i kuća čiji su članovi svetski priznate face iz oblasti splelogije, karstologije, hidrogeologije, itd. I posle 22 godine bavljena speleologijom mogu reći da mi je čast što sam član ASAK-a, kao i što sam imao priliku da učim i da zajedno sa takvim stručnjacima dalje razvijamo speleologiju u Srbiji.

Koji su tvoji najznačajniji speleo poduhvati?

Uh… teško pitanje! Mnogo je toga stalo u protekle 22 godine koliko se bavim speleologijom. Ne zanam ni gde bih počeo, a daleko od toga da sam završio svoju speleo karijeru. Učestvovao sam u mnogim speleo istraživačkim akcijama u Srbiji kao i u inostranstvu (Crna Gora, BiH, Francuska…) i bio u speleološkim objektima više desetina kilometara dužine i spuštao se na dubine od više stotina metara pod zemljom.

Naravno, najdraže su mi uvek bile istraživačke akcije u Srbiji. Ovom prilikom ću navesti samo neke od njih.

Učestvovao sam u istraživanju Drenjarskog sistema ponora na Đevrinskoj gredi kod Kladova koji je sa svojih 3.731 metar pećinskih kanala jedan od najdužih u Srbiji.

Zajedno sa svojim prijateljem Dejanom Jeremićem (čuveni Jera) sam poveo ASAK-ovu ekspediciju na Suvu planinu 2004. godine. Gde smo u šatorima i pod vedrim nebom proveli 9 dana na surovoj visorani Suve planine. Tom prilikom smo potvrdili postojanje nekih speleoloških objekata od ranije zavedenih u katastru SOB-a (speleološki odsek Beograda) i našli preko 10 novih neistraženih speleo objekata, od kojih se kasnije ispostavilo da su dve jame “zvekare” preko 100m dubine. Posle ovoga sam 2006. i 2008. godine (ako me sećanje ne vara) organizovao i poveo još dve međunarodne ekspedicije na Suvu planinu na kojima su učestvovali kao gosti speleolozi iz Mađarske.

Kao član ASAK-a učestvovao sam u organizaciji i realizaciji prve (posle ove je usledio niz ovakvih ekspedicija) ASAK-ove međunarodne ekspedicije na Prokletije 2006. godine… akcija o kojoj se i dan danas priča.

Dva mom srcu najdraža speleo poduhvata su učešće u projektu “Beograd ispod Beograda” i istraživanje Lazareve (Zlotske) pećine.

Dokaz da ne moraš otići u divljinu da bi se bavio speleologijom mi je pružila saradnja sa našim piscem i novinarom Zoranom Nikolićem. Naime, negde s početka 2000ih mog druga, gore pomenutog Jeru, i mene je kontaktirao Zoran i u ambijentu zadimljene Dorćolske kafane nam prezentovao svoju ideju o istraživanju Beogradskog podzemlja, što nam je u startu zvučalo kao obećavajuća avantura! Zoran je imao ljude koji su u tom trenutku mogli da nam obezbede pristup na neka do tada nama nedostupna mesta, poput Kalemegdanskih laguma i nama kasnije najdražeg Tašmajdanskog podzemlja, a mi imali znanje i neophodnu opremu za bezbedno istraživanje. Sve ovo je rezultiralo fenomenalnim izdanjem “Beograd ispod Beograda” koje sada doživljava svoje 16. reizdanje. Ovu knjigu bih preporučio svima kao svedočanstvo istorije jednog grada.

E sad, Lazareva pećina. To mu dođe kao, ne šlag na torti, nego višnjica na vrh šlaga!

Mogu slobodno reći da sam u Lazarevoj pećini, na Dubašničkoj površi ispod koje se pećina pruža i u Lazarevom kanjonu proveo godine a ne dane svog života… “and still counting”!!!

Kada bih vam detaljno pričao o ovom poglavlju mog života bilo bi nam potrebno par dana za ovaj intervju.

Suština je da se na prvom mestu u pravo vreme našlo 3 prava čoveka (čitaj speleologa). Sada već i vama poznati Jera, naš domaćin i novi član ekipe Robert Mišić iz Bora i moja malenkost čine okosnicu moje životne priče zvane Lazareva pećina.

Posle 20 godina mog učešća u ovom poduhvatu mogu slobodno reći da sam ponosan na sve postignuto.

U ovom periodu Lazareva pećina je “porasla” sa svojih do tada poznatih 1.721 m na trenutnih 17.092 m dužine, što je čini najdužom pećinom u Srbiji. U Lazarevom, Mikuljskom i kanjonu Demižloka, kao i na Dubašničkoj i Maliničkoj površi registrovano je i istraženo na desetine novih speloloških objekata i pojava.

Lazareva pećina je neprocenjivo prirodno bogatstvo i kao takvo zaslužuje najveću pažnju od strane svih nas, a pogotovo državnih institucija pod čiju nadležnost spada, a koje nažalost često ne vode brigu o ovakvim stvarima, bar ne u praksi. Pećina ima i svoj turistički deo, te stoga preporučujem svima da je prvom prilikom posete i da se uvere u moje reči iz prve ruke.

Kako je nastala ideja stvaranja  Speleo Republike?

Kada sam se 2012. godine sa porodicom doselio u Arilje, svakodnevno smo provodili većinu svog slobodnog vremena u prirodi. Obišli smo praktično sve sto se moglo obići. Od Arilja, do Ivanjice, Sjenice, Novog Pazara, preko Zlatibora, Požege i Užica. Sve staze i bogaze. U speleološkoj dokumentaciji koja nam je dostupna, predeo Zapadne Srbije se gotovo i ne spominje. Bio sam zadivljen prirodom i raznim karstnim fenomenima koje smo susretali na našim izletima. To mi je probudilo moj blago uspavani speleološki duh.   Poželeo sam da pokrenem speleo priču u Arilju.

Poučen iskustvom iz ranijih putešestvija i promena sredine u kojoj boravim neke stvari dolaze same po sebi. Šta radiš kad dođeš u novu sredinu, među nepoznat svet? Pa počneš da tražiš ljude sličnih interesovanja i talasne dužine tvojoj. E sad to nekad ide brže, a nekad sporije. Zbog obaveza na poslu i porodice koja se ubrzano uvećavala (troje dece za 3 godine… Čik probajte 🙂 uslovi za osnivanje, tada već par godina razvijane ideje, Speleo Republike su se stvorili 2016.

I opet, pravi ljudi u pravo vreme na pravom mestu!

Ovog puta trio u sastavu Dejan Prodanović (Prox), Ivan Nikolić (Ikac) i moja malenkost. Poguran upravo pomenutom gospodom sam se odlučio na korak dalje… tako smo osnovali Speleo Republiku.

Koje aktivnosti ste do sada sprovodili?

Speleo Republika je do sad održala 2 kursa speleologije, opremila jedno vežbalište na prirodnoj steni u neposrednoj blizini Arilja, i učestvovala na 2 projekta. Uz ovo smo imali i akcije rekognosciranja terena i istraživanja i merenja speleoloških objekata na teritoriji Opštine Arilje a i van nje.

Kao i svaki početak i ovaj je bio težak. Da bi se održao kurs spelologije potrebni su neki uslovi i preduslovi, a mi ih nismo imali, već smo ih morali stvoriti.

Kao prvo, stručan kadar koji će da vrši obuku novih članova.  Tu sam bez veće muke uspeo da za teorijska predavanja iz oblasti geologije, karstologije, geomorfologije, merenja podzemnih objekata, itd. obezbedim svu nesebičnu pomoć svoja dva velika prijatelja iz ASAK-a, Vojkana Gajovića (Phd iz oblasti karsta na Institutu za Kras Slovenije) i Mihajla Mandića (magistar i dugogodišnji načelnik sektora za hidrogeologiju Geološkog Instituta Srbije). Ova dva sjajna čoveka su posle dva održana kursa mogu slobodno reći stalni predavači i rado viđeni gosti u Speleo Republici!

E sad što se tiče tehničke obuke za rad na užetu, kao i predavanja o radu u speleo objektima, bezbednost, opremanje stene, itd,  prvih kursanata, tu je knjiga spala na tri slova… VUK. Digresija, speleologija spada u top 10 najrizičnijih aktivnosti kojima se čovek bavi.

Drugi preduslov je da postoji neko vežbalište,tj, adekvatno opremljena stena na kojoj se može trenirati rad na užetu i bar delimično simulirati uslovi u speleološkom objektu. A mi nismo ni to imali.

Da bi se ovaj drugi preduslov ispunio neophodna je speleološka oprema… Da, nismo ni to imali u  adekvatnoj količini (sve što smo imali je moja lična speleo-oprema). Uz veliki angažman moje gospođe i mene, a  uz dobru volju par sjajnih ariljskih privrednika uspeli smo kroz donacije da obezbedimo minimalnu količinu opreme da bi ova dva preduslova bila ispunjena.

Sad smo imali opremu ali ne i stenu! I tako je počela potraga… mesec dana, i nađosmo dobru lokaciju. Ali, stena obrasla u džunglu… i tako, posle mnogo, mnogo, baš mnogo znoja, rada i truda poče i prvi kurs speleologije u našoj Speleo Republici.

Za drugi kurs ću samo napomenuti da je na moju želju i sreću bio ženski… da, da… Jana I Veca pokidale!

Kako bismo unapredili naš rad i speleološki potencijal naše Opštine učestvovali smo na dva projekta.

Prvi je bio na Opštinskom konkursu za dodelu sredstava NVO sektoru, na kojem smo prošli sa našim projektom “Speleološka istraživanja Vodene pećine i njene neposredne okoline”.

Drugi projekat na kom smo učestvovali je bio konkurs Ministarstva za turizam, a u saradnji sa Turističkom organizacijom Arilja, pod nazivom “Adaptacija lokaliteta za rekreativni i kupališni turizam opštine Arilje”.

E da, I ovde bih napomenuo da smo zahvaljujući našem radu i trudu postali članica SSOS (Savez speleoloških Organizacija Srbije, speleoserbia.org) a samim tim i ravnopravni članovi Balkanske, Evropske i svetske speleološke zajednice.

Kakav je Arilje teren za razvoj speleologije?

Arilje kao i celokupna jugo-zapadna Srbija ima jako perspektivan teren za razvoj speleologije.

Konkretno u Opštini Arilje, MZ Dobrače, MZ Brekovo, MZ Bjeluša, MZ Visoka, MZ Radoševo, kao i MZ Vrane i MZ Severovo, sve leže, bar delimično, na krečnjacima koji su preduslov za formiranje jama i pećina, a samim tim i speleologiju. U svim ovim MZ smo registrovali, a negde i detaljno istražili speleološke objekte. Dakle, potencijal je tu, samo ga treba pametno iskoristiti.

Da li su ljudi sa strane zainteresovani za Arilje u pogledu speleologije?

Veoma, kao što sam gore negde već pomenuo, do pre par godina jako malo se radilo na speleo istraživanjima u ovom delu Srbije. Od kad Speleo Republika postoji i promoviše svoj rad speleo ekipe pretežno iz BGa i Kraljeva su u više navrata dolazile na terene jugozapadne Srbije.

Šta planirate od aktivnosti u budućnosti?

Šta zna želja šta je nemoguće! E pa tako su nam i planovi VELIKI. Za početak održavanje novog kursa, a uz to i proširenje vežbažilišta, ali i rad na objektima u neposrednoj bilizi samog grada. Iznad svega, biti speleolog znači biti ekolog. Veliki deo naših aktivnosti u budućnosti biće okrenut širenju svesti o važnosti karstnih prirodnih fenomena i njihovom očuvanju. Edukacija lokalnog stanovništva o pravilnom odlaganju smeća i štetnom uticaju korišćenja jama u svrhe lokalnih deponija.

Od ranije smo imali u planu da budemo organizatori tradicionalnog Skupa speleologa Srbije. Pandemija nas je u tome omela, ali se nadamo da će se stvoriti uslovi za tako nešto i da ćemo imati logističku podršku lokalne samouprave kako bismo realizovali takav poduhvat.

Šta je potrebno za dalji razvoj speleologije u Arilju?

U suštini, ne mnogo. Podizanje svest zajednice, a pre svega ljudi koji donose odluke (mislim na Opštinsku vlast) o delikatnosti, kao i o važnosti očuvanja karstnih područja i o njihovom ekološko-turističkom potencijalu. Naravno kao i za svaki razvoj, neophodna su finansiska ulaganja kao i kadar… za kadar ćemo se mi iz Speleo Republike pobrinuti.

Kako se pridružiti ili informisati o vašem radu i aktivnostima?

Rad I aktivnosti Speleo Republike možete pratiti na našoj Facebook stranici speleo.republika.arilje ili na našoj web strani https://speleorepublika.com

Šta ti nedostaje u Arilju kao mladom i porodičnom čoveku a šta voliš u Arilju?

Ono što ne mogu a da ne primetim je da je Arilje kao varoš u opadanju, tj. u silaznoj putanji… tužno, ali istinito!

Prvi put sam u Arilje došao 2010. god. i zatekao još kakav takav “korzo”, uredno asfaltirane ulice, ispravnu uličnu rasvetu, srednju školu sa 7 odeljenja… A gde smo sada? Ulicama Arilja maltene više nije moguće proći kolima ili bajsom a da usput ne odvališ točak, pola ulične rasvete ne radi, magistralni pravac koji vodi ka Radoševu, Grivskoj, Radobuđi i Visokoj… tuga! Da i ne pominjem što isti taj pravac vodi ka Ariljskim plažama, koje su same po sebi ogroman turistički potencijal tokom letnje sezone. Srednja škola… 3… da, dobro ste čuli 3 odeljenja! I opet, a gde smo sad? Ovo primećiju i ljudi sa strane, moji drugari iz Bga koji redovno dolaze u Arilje i pitaju me šta se dešava…

Arilje važi za privredno razvijen kraj… malina, tekstil, poljoprivreda… znači prihoda ima… a ulaganja? Slabo. Znači negde grešimo. Omladina masovno odlazi sa namerom da se više ne vrati… a i gde da se vrati?

Da se razumemo, potpuno sam apolitičan, nisam član niti sam ikada bio, i nije me briga ko je na vlasti, već mi je bitno ono što vidim i osećam. A nije dobro. Razumem ja, i svetska kriza, i rat u Ukrajni, i sva s*anja koja se trenutno dešavaju… al ovo naše Arilje ne tone od juče. Znači neke stavove i razmišljanja treba menjati.

Sa druge strane, nije sve ni tako crno. Arilje i dalje ima ogroman privredni, ekološki i turistički potencijal. A samim tim i potencijal da zadrži i vrati omladinu koja je budućnost svih nas. Bitno je koristiti sve što nam priroda pruža al na održiv i dugoročan način.

A jesam li pomenuo A R L E M M?! Wau! Kakva manifestacija!!! I eto dokaza da sve, apsolutno sve, može samo treba mnogo dobre volje!!!

Zahvaljujući Covid pandemiji, narod se generalno okrenu više ka prirodi i zdravom životu. Razumete? Eto još jedne prilike za Arilje. Znam za još par ljudi koji nisu Ariljci a za vreme pandemije su došli da žive u Arilju. Dakle, potencijal imamo… pa hajde da ga iskoristimo!

Pored speleologije, da li imaš druga interesovanja?

Oh yeah! Mnoga, što bi moja gospođa rekla “previše za jedan život”!

Trenutno pored spelelogije najviše vremena kao hobiju posvećujem radio-amaterizmu. Aktivan sam radio-amater, moj pozivni znak YU5VUK daleko se čuje… Rusija, Oman,Brazil,  Japan, USA, N.Zeland (18000km vazdušne linije) su neka od mesta do kojih je dobacila moja mala radio stanica sa svega 10W  snage i žičanom antenom. Član sam i jedan od osnivača radio kluba TESLA iz Arilja.

Zbog manjka vremena, na moju veliku žalost, tek periodično se bavim i slobodnim penjanjem, jednom od mojih prvih ljubavi.

Šta misliš šta je potrebno razvijati kako bi mladi ljudi ostali u Arilju a neki novi došli?

Kao što sam već pomenuo, neophodna je kvalitena infrastruktura… A za ostalo, pa tu su mladi. Mada moram priznati da nam je omladina generalno uspavana i obesmišljena. Zašto? Uh, mnogo je tu faktora… kuća, škola (obrazovni sistem), mediji… Znači mora se raditi na više frontova.

Ono što bi bila moja poruka omladincima je da ne čekaju da im prilike padnu sa neba nego da ih sami stvaraju svojim radom a pre svega željom i ljubavlju(jako bitan faktor)… jer, ponavljam se, al’ šta zna želja šta je nemoguće!

Za kraj ću još samo dodati naš speleo moto, koji oslikava odnos koji bi svako od nas trebalo da ima prema Majci prirodi… Za sobom ne ostavljaj ništa sem tragova stopa, a sa sobom ne nosi ništa sem uspomena!!!