Za dve i po decenije uspešnog rada dizajnerski tim DOO “Piroćanac”, prateći modne trendove i koristeći proverene i najkvalitetnije pamučne materijale u kreiranju i proizvodnji prijatne i dopadljive bebi, dečije, ženske i muške odeće, postao je prepoznatljiv, stekavši značajan ugled i reputaciju kod kupaca u Srbiji i regionu.
Rezultati kazuju da, od nastanka male proizvodnje do prepoznatljivog porodičnog brenda, kompanija meri konstantan rast, što se ogleda u preko stotinu zaposlenih radnika i stručnih kadrova.
Pored moderne proizvodnje, locirane u Arilju, firma svoje proizvode plasira širom Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine.
Puni entuzijazma i samopouzdanja, članovi porodice Ćirić, su krenula u proizvodnju tekstilnih, pamučnih artikala. Proizvodni asortiman kompanije čine: veševi za decu i odrasle, spavaći program, bebi oprema i kućni tekstil.
Ovom prilikom sa vama delimo intervju sa osnivačem firm Miroljubom Ćirićem.
Miroljub Ćirić Piroćanac
Blagog duha…
Čoveka, blagog duha a blistavog uma, Miroljuba Ćirića, upoznao sam pre više od dve decenije, davnih devedesetih.
Možda mi je, isprva, zapao za oko njegov ležeran i srdačan pristup životu, kao i neki neviđeni blagi osmejak koji je bio prisutan u svim našim manje-više slučajnim viđenjima i susretima: u naselju gde smo živeli, na ulici, u crkvi, šetnji pored reke i nekim putovanjima.
Možda sam se pitao: Ko je zapravo čovek tako retko miroljubivog izgleda (a njegovo ime je sve govorilo), koji je svojim mirom i blagošću plenio nekim posebnim optimizmom, razlikujući se od mnogih svojih kolega, komšija i drugih sugrađana.
Nisam se raspitivao o njemu, a znao sam njegovu porodicu, pa i to da je vlasnik tekstilnog preduzeća “Piroćanac”, u koje sam odlazio radeći za njih novogodišnji reklamni materijal.
Dočekivao bi me u svojoj radnoj kancelariji, obično u prisustvu svoje simpatične supruge, veoma predusretljivo i sa blagonaklonošću. Odmah je – onako prirodan i ležerno odeven – zadobio moje simpatije, a moju naklonost “kupio” svojim načinom ponašanja.
Uvek je delovao kao da, za razliku od drugih njegovih kolega, nikuda ne žuri, i kao da je iskoračio iz one narodne poslovice: “Tiha voda breg roni.”
Mire, tako smo ga oslovljavali, već je zakoračio u osmu deceniju svog života, i posle četvrt veka našeg poznanstva deluje kao čovek nežne prirode, vedrog duha, veoma prijatne spoljašnjosti i tihog glasa. Izgleda bar deset godina mlađe; ponaša se nenametljivo i znam, iz priča njegovih prijatelja, da je on jedan veoma skroman čovek.
Na pitanje kako se, dolazeći u Arilje, iz druge stedine snašao, Miroljub će kazati:
“Dobro sam se uklopio jer sam od malena, kroz školovanje i studije, menjao sredine. U Arilju sam naišao na dobar prijem, kako od sugradjana tako i od prijatelja, kolega i radnika u firmi. Tu sam se oženio i zasnovao porodicu.
Supruga Vera i ja smo srećni ljudi. Imamo dva sina, snahe i unuče. Dobro smo prihvaćeni i zadovoljni smo ophođenjem i ponašanjem komšija i meštana, svih.
Ovo je lepo mesto i ima mnogo dobrih ljudi. Razlikuju se po mentalitetu od “mojih južnjaka” po tome što su veoma preduzimljivi i spremni na rizik. A to mu je mnogo značilo kao podstrek da se upusti u stvaranje privatne firme.”
Još dodaje “Ovde imam sve i ništa mi ne nedostaje”, zadovoljno se smeškajući.
Omiljena mesta u Arilju za Miroljuba su: Crkva Svetog Ahilija, Glavna ulica, Šetalište pored reke Rzav i gradski park. Tu ga, uvek radosnog i govorljivog, možemo sresti.
Gde je ključ uspeha?
A na pitanje: kako je uspeo da postavi tako čvrst temelj za svoju kompaniju i gde je ključ njegovog uspeha, Miroljub odgovara:
“Pre svega tu je potreban pozitivan pogled na život, realno sagledavanje sveta, ozbiljan, odgovoran rad, rad, i samo pošteno. I kad god možeš da pomogneš, bilo kome, pomogni. Naravno da je potrebno imati viziju, upornost, dobre saradnike, korektne partnere i školovan tim oko sebe a opstanak na tržištu može održati jedino kvalitetom i povoljnim konkurentnim cenama.”
Budućnost Arilja…
I na samom kraju našeg razgovora, Miroljuba pitam šta smatra da je budućnost mesta u kome živi.
On će, uz malu dozu zamišljenosti, kazati: “Mislim da je buducnost Arilja, kao i cele Srbije poljoprivreda i proizvodnja hrane. Smatram da će u buducnosti svaki metar biti obradjen, ali ne znam da li ćemo ga obrađivati mi ili neko drugi”
O Mirioljubu njegove kolege
Za potrebe ovog intervju pitali smo njegove saradnike kakvo je njihovo mišljenje o Miroljubu na šta odgovaraju pohvalno.
“To je čovek lepog vaspitanja, neverovatne pozitivne energije, odgovoran, radan, stručan, posvećen svome poslu i porodici.”
I još: “Drag, prefinjen i mudar čovek. Trebalo bi od njega učiti. Valjalo bi da je profesor ili vaspitač kako bi svoje znanje i umeće preneo mlađima. On ma takta i zna red stvari, kako, kad i šta reći, uraditi.”
Redak je to čovek. Dobro je što nam ga je Bog ovamo poslao.
Tekst piše: Momčilo Dimitrijević
Serbian