Zašto se zbirka pesama zove Mleko?
Za to ima više razloga. Danas se mnogi prehrambeni proizvodi zovu mleko, mada u sebi imaju vrlo malo ili nimalo mleka, umesto mlečene masti imaju šećere; tu su i napici biljnog porekla, ili „mleka u prahu“. Ako je sve to „mleko“, onda i zbirka pesama može biti „Mleko“, a time je motivisana i pesma „Naprsnuće slike sveta”.
S druge strane, tu su one važne asocijacije koje idu uz mleko kao napitak života i koje se vezuju i za poeziju. Mleko je ipak nešto pitkije od poezije, pa je njoj potrebnije da skrene pažnju i privuče svog konzumenta.
Kako je nastajala (nastala) ova zbirka?
„Mleko“ je nastajalo više godina, tokom kojih sam razrešavala mnogo toga u praktičnom životu, a s delom svega toga suočila sam se i kroz stvaralački postupak. Poezija po sebi jeste nešto lično, ali književna umetnost odlikuje se univerzalnošu. Teme jesu moje, ali su i naše, zajedničke, ni muške, ni ženske. Čitaoci različitih generacija javljaju mi svoje utiske, pri čemu oni daleko životno iskusniji od mene tvrde kako iste pojave posredstvom ovih pesama počinju da da posmatraju s druge strane i izvode neke nove zaključke na stare teme.
Šta je poruka zbirke Mleko?
Poruka je: pročitaj me!
Odakle potiče tvoj bunt?
Iz neslaganja s mišljejem da je opravdano sve ono što je praktično i korisno, da su lični interesi uvek bitniji od opštih, i da se pasivno gleda na ono što je pogrešno jer „nije naša stvar”.
Kako nastaju tvoje pesme?
Neko odmalena napamet množi velike brojeve, neko spretno i brzo trči, a ja čitam i pišem od četvrte godine i pišem pesme od pete.
Kriza devedestih značajno je uticala na afirmaciju mog stvaralaštva. Pred razmišljanjem o novim cipelama koje ne propuštaju vodu ustuknula je snaga želje da objavim zbirku. To se proteglo i na sledeće godine. Da profesor na fakultetu nije procenio da pišem pesme i indirektno me naveo na učešće na pesničkim festivalima, gde sam odmah osvojila prvu nagradu, pitanje je kad bih konačno objavila svoju prvu knjigu.
Kakvo je odrastanje bilo u naselju Mlekara?
Bila sam srećna u Mlekari gde je uvek bilo puno dece napolju. Na travnjaku smo rasprostirali ćebad i igrali s barbikama, sankali preko Čvorove njive pazeći da ne uletimo u Rzav, igrali se žmurke i krili se na Jovovom boru, izvodili gimnastičke vratolomije na oborenom košu, vozili bicikle, igrali školicu, lastiš, otrov, ledenog čiku, uveče uživali slušajući gitare i pesmu Branka i Zikija, nekad išli u krađu jabuka, gađali se „zelenkama”, brali dženarike, palili logorsku vatru… Posebno sam ponosna na jednu veliku fudbalsku utakmicu u koju me je, kao najmlađu i ne baš spretnu, Ivan uveo i postavio na go. BIla sam par godina i usamljena, u procepu generacija, kad su svi ostali krenuli u školu. Iz Mlekare sam ponela doživljaje za bar jednu zbirku priča.
Igor se javio iz Amerike i doveo u vezu naslov s imenom našeg naselja, čega nisam bila svesna. Detinjstvo uvek ide s nama.
Imaš li osećaj da je tvoja priroda nekad neshvaćena?
Osećaj nepripadanja progonio me je veliki deo života, a sad znam da tako žive skoro svi, iako nisu pesnici. Svi imamo snažnu potrebu da nas vole i prihvate. Prava je sreća u životu ako sretneš bar 2 osobe koje te razumeju i prihvataju takvog kakav jesi, a najveća ako prihvatiš sam sebe.
Šta za tebe znači biti emotivan?
Nešto bez čega bi život bio jednostavniji u praktičnom smislu, ali i jednostavan u negativnom smislu.
Emotivnost treba razdvojiti od patetike i egoizma.
Kakav je tvoj odnos prema Arilju?
Arilje je pre svega lep grad s istorijom iz kog su potekli mnogi zanimljivi i značajni ljudi. To je takođe mala sredina u kojoj se „sve zna”. Međutim, uvek se svuda sve zna ili sazna. Nekad nisam uspevala u Arilju da pronađem onu slobodu koju mi je pružala porodica, a danas je kupanje na Rzavu najviši izraz svih ljudskih sloboda.
Arilje je oduvek podržavalo uspešne, talentovane, sposobne ljude istovremeno ih stavljajući na ozbiljne testove.
Ariljska biblioteka je na posebnom mestu u mom životu. Sećam se uzbuđenja kad me je sestra prvi put odvela u nju. Provodila sam dane na čitalačkom odeljenju. Biblioteka je organizovala promocije moje prve dve knjige, a iza treće stala kao izdavač.
Kako gledaš na život u Srbiji i kako izlaziš na kraj sa njim?
Uvek izgleda kao da nam neko ne da mira, ili mi nemamo mira?
Mislim da je život danas uvek posledica života pre, i individualno, i uopšte. Možda danas više razmišljati o budućnosti, jer ta budućnost nekako sve brže dolazi.
Gde vidiš sebe za 10 godina?
Mislim da ću i za 10 godina biti tu, samo što više u prirodi, dok je još ima.
Koju temu bi obrađivala u svojoj poeziji, a nisi se usudila do danas?
Ljubav. Još nisam dostigla nivo na kom o ljubavi mogu pisati na univerzalan način, a pisanje ličnih ispovesti, emotivno ogoljavanje na taj način, dnevnički zapisi, ne uklapaju se u moju poetiku.
U MALOM STANU
U velikom gradu
u malom stanu
zima u malom:
ledenica na prozoru
i sneg na krovu.
U velikom gradu
u malom stanu
u šerpici jednoj:
vulkan u malom.
U velikom gradu
u malom stanu
zemljotres čaša i flaša:
to tramvaj vozi bulevarom.
U velikom gradu
u malom stanu
čoveku je dovoljno malo
i mišlju ne pomera stene.
Dubravka Matović – Urednik književnog programa ARLEMM-a
Rođena je 1982. Završila je gimnaziju u Arilju i diplomirala na Filološkom fakultetu u Beogradu 2006. godine. Predstavljala je fakultet na međunarodnoj studentskoj konferenciji „Balkan na raskršću“ u Gdanjsku (2005). Laureat je „Festivala poezije mladih“ u Vrbasu 2005. godine. Iste godine bila je finalista „Festivala mladih pesnika“ u Zaječaru, „Disovog proleća“, „Ratkovićevih večeri poezije“. Festival u Vrbasu objavio je njenu prvu poetsku zbirku Imam i nemam (2006). Objavila je knjigu eseja „Sentimentalna kuhinja“ (Skripta Elena, 2012). Zastupljena je u štampi i na internet portalima na srpskom i engleskom jeziku (Novosti, Povelja, Polja, Koraci, Treći trg, Ljudi govore Lipar, Rukopisi, Eckermann, Afirmator, Čovjek-časopis, Prerazmišljavanje…). Učestvovala je i na 13. Beogradskom festivalu poezije i knjige „Trgni se! Poezija“.
Više od deceniju ostvaruje profesionalne rezultate i stiče iskustvo kao nastavnik i u osnovnim i u srednjim školama, kakao u okviru redovne nastave, tako i kroz vannastavne aktivnosti i sekcije. S učenicima srednjoškolskog uzrasta organizovala je posećeni ciklus književnih večeri „Tri strane sveta“ (Arilje, 2007) posvećen savremenoj poeziji. S učenicima osnovnoškolskog uzrasta napisala je i organizovala predstavu „Bajka o Malom princu zasnovana na istorijskim činjenicama“ (Beograd, 2017). Osmislila je i vodi projekat „Redakcija“ gde s decom priprema dvojezični dečji magazain u misiji da se maternjem jeziku vrati ugled u svetlu profesija budućnosti.
Po diplomiranju stiče i raznovrsno iskustvo u radu s tekstom i primeni znanja o jeziku: novinarstvo, javni radio i TV nastupi, lektura, SEO optimizacija teksta, Content Developer, autor i urednik bloga Sentimentalna kuhinja (2013-2019). Od 2018. godine urednik je godišnjaka Društva Ariljaca i prijatelja Arilja u Beogradu. Učestvovala je u organizaciji i realizaciji tribine „Dobrilo Nenadić 1940-2019. − književnost inspirisana istorijom“ (Društvo Ariljaca i prijatelja Arilja, Beograd, 2019).
S ARLEMM-om sarađuje od prvog broja časopisa ARLEMM leto u znaku muzike.
ARLEMM od 2019. godine dodatnu pažnju usmerava na književnost organizujući književne večeri posvećene poeziji mlađe generacije pesnika i savremenoj književnosti za decu i odrasle, čiji je urednik i moderator Dubravka Matović.
Serbian