U ratu su nestali Jeremija Solujić (1902 – 1944) Ovo je priča o stradanju srpskog domaćina Jeremije Solujića koji je, iako nije bio rođeni Ariljac, stekao veliki ugled u varoši i pre rata bio biran za odbornika i kmeta. Bio je saradnik Milenka Glišića, poslanika Demokratske stranke, pa je verovatno i on pripadao toj stranci. …
Moje prvo poimanje frizera u Arilju beše u vezi s Dulom i njegovom Cicom. Mislim da u to vreme biše jedini frizeri u našoj čaršiji. Imala je moja familija i rođačku liniju s Dulovom majkom Desom. Sedamdesetih čaršija beše mirna, prepoznatljiva, znalo se gde se dame onduliraju, muškarci šišaju i briju, u kojoj trgovini se …
Sećam se da sam prvi put Živorada video kada sam, kao petogodišnjak, sa ocem išao na slavu Đurđic u Ivanoviće. Verovatno bi to pamćenje izbledelo da u njegovom dvorištu nisam tada prvi put video neke čudne, snežnobele dvonoge gegajuće živuljke.Neki stari čovek koji je sedeo na tronošci ispred kuće, a bio je to Živoradov otac …
U selu Visoka, kad se krene sa Obrežaka prema Banji, na Aleksića stjeni, nad živopisnim kanjonom, ugnjezdila se kuća Mlađenova.Stara, u belo okrečena, prekrivena maćanskom pločom, uvek me, kada bih prolazio, mamila i privlačila. Prozori, oni starinski sa pregradama; ulazna vrata uvek blistavo ofarbana, uređena brežuljkasta avlija i mala terasa, su jasno davali do znanja …
Moji roditelji, Vladimir i Danica Savić, izrodili su četvoro dece. Prvo, žensko, umre dvanaesti dan nakon rođenja. Na svoje sledeće dete, mene, čekali su punih pet godina. Živo i zdravo žensko dete! Moja sestra rodila se dve godine posle mene. Opet žensko. Sada su u kući bile dve devojčice, poslušne i zdrave i roditelji su …
„I tako ti ja“, kazivao je Rajko, „krenem u nadnicu. Pješke se išlo do Arilja. Dužice, šlipere, drva, trupce, građu, krompir, jabuke, šljive, rakiju, beli mrs, ćerao sam u Arilje dva dana. Pođem u prve pjevce, prije zore i nadušak, bez odmora pređem deset kilometara; ispaličim volove da malo danu, prezalogajim malo sira i proje, …
Serbian