Pismo piscu

Evo, dragi Dobrilo, konačno smogoh zdravlja i snage da, u skladu sa tvojim instrukcijama, postavim nekoliko fotografija sa nedavno održane žurke iz kafane kod Jara, od milošte nazvane: „Nema dalje bato“, a što je moja mala sestričina jednom prevela kao: “Dalje nećeš proći“!
Najpre da ti zahvalim na prisustvu i izrazim divljenje prema vozačkim sposobnostima tvoje lepše polovine. Savladati kišnu oluju i one planinske gudure, može samo ona koja je u potpunosti posvećena svom cilju, da bezbedno dovede na odredište čoveka svog života, a idola drugih žena. Molim te, seti se da ovu žrtvu opišeš u nekom od narednih romana. 
Što se žurke tiče, uverio si se i sam, da novinari ne lažu baš uvek, bar ne onaj što je intervju sa tobom naslovio: „Namćor koga žene vole! Eto, naša drugarica Bilja doživela prosvetljenje kada je uhvatila za ruku tvorca Doroteja, nakon čega je dobila paranormalne sposobnosti u vidu slavujskog glasa i oduševljena novim umećem, ostatak večeri provela pentrajući se po stolovima i umišljajući da poslužavnik može postati muzički instrument pod imenom daire.
Lokalni šeik nije žalio novce da okiti grudi slavuja od Radobuđe u šta se, vešto kao i uvek, umešao Močko, izdajući se za darodavca lično.
Što se tiče tvog finansijskog salda sa slavljenikom, bar si otkrio poreklo još jednog minusa na tvom kontu, a ja sam opet, u repertoar svojih naivnosti dodala nekoliko novih pluseva, shvativši na kakve je sve prevare pomenuti spreman! To me naravno, nije omelo da zajedno sa duom „Blek panters“, ne falširam uz: „Čamac plovi Rado…“ Jedna Beograđanka mi je u poverenju saopštila da nikada ranije nije slušala takvu muziku, što je dodatno potvrdio Desko koji je na pola zabave krenuo da izigrava opoziciju svom partneru i ostalim gostima, zovući mama Huanitu, baš dok je marširala Kralja Petra garda!
Ostalo ženskinje uporno isčitavalo tvoje knjige, tražeći uzaludno, na označenim stranama odgovore na pitanje od čega se sastoji ta Močkova čuvena harizma.
Đole, naš prvak u brzopoteznom slikanju, pojeo pogrešan zaponjac na koji je neko bacio čini i sluteći belaj, ostatak večeri proveo uz vatricu ispred kafane, zabavljajući onu mladež pričama o vampirima i drekavcima koje je lično sretao na svojim brojnim putovanjima. 
Nakon vašeg odlaska na sto su izneli REFORMU, koju je zakuvavala Bilja, ali svi prisutni Srbi slistili su je za tren oka! Za ovo je blagoslov dao otac Milan lično, kome je kuvarica u nastupu zaljubljenosti udelila cela tri parčeta. 
Kada je Maestro Džek shvatio da od reforme nije ostalo ništa, a nezadovoljan nasilnim prekidom duela sa svojim najvećim rivalom i to baš od strane domaćina, napustio je žurku i otišao na svoju kulu da meditira.
Ja sam se u zlo doba sažalila na sudbinu onog nesrećnog konobara kome je počelo sevati ispred očiju, te sam onako ovlaš proturila lažnu vest da je isti od umora pao u nesvest i da se veselje verovatno, mora prekinuti. Neki su stvar shvatili za ozbiljno i rešili da se vrate u civilizaciju, a oni ostali…dalje ti ne mogu pričati jer i nisam bila tamo….
Nisam ti dobro spavala, jer su zorom zvonili telefoni: popadija je nekako saznala za neke kompromitujuće fotografije koje su u toku iste noći morale biti uklonjene sa lica Zemlje, a Desko je zvao da pita gde se zagubila njegova harmonika! Do jutra je sve opet bilo na svom mestu: fotografije uklonjene, a aber o harmonici došao iz sela Pogled. Kako je noćom harmonika sama, bez harmonikaša, stigla u to selo, to sami Bog zna! Važno je da se ona sutradan sastala sa Delom baš na Uskom viru, na Gulašijadi, koja je upravo počinjala.

Ljiljana Dimitrijević

Tags: No tags

Add a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *